Document Text Contents
Page 11
Kada sam pre nekoliko godina prvi put posetila obda-
nište Montesori, bila sam oduševljena. dobro se sećam
te uredne i prostrane sobe u kojoj se nalazilo tridesetak
dečaka i devojčica. deca su sedela za stolovima i bavila
su se različitim aktivnostima. dvojica dečaka su prala,
ljuštila a onda pekla krompir na šporetu. Četvoro dece
slagalo je reči od drvenih slova na tepihu. dve devojči-
ce pomerale su neke predmete i na listu papira čitko su
beležile svoja zapažanja. dečak i devojčica pokušavali
su da uz pomoć malog strujnog kola upale lampu. deca
ovde šiju, pletu, diskutuju i eksperimentišu.
Ta dečja radost u radu toliko me je oduševila da sam
istog dana odlučila da studiram obrazovno-vaspitni
metod Marije Montesori. Nakon studija u Londonu
otvorila sam sopstveno Montesori obdanište.
Posetioci svakodnevno dolaze u moj vrtić. Većina
njih u neverici posmatra kako dvadeset dečaka i devoj-
čica, od dve do osam godina, zadovoljno, samostalno
Uvod
Page 12
Samostalna deca su srećnija12
i sa velikom istrajno��u obavljaju svoje dnevne aktiv-
nosti. Deca su prijatna, srda�na i retko se sva
aju. Ona
poma�u jedna drugoj kada je potrebno. Posmatrati ih
tako usredsre
ene na svoje zadatke nezaboravno je i
prijatno iskustvo. Ne treba da nas �udi to �to se deca
ovde strasno posve�uju svojim aktivnostima. To je
rezultat koji proizlazi iz toga �to u ovakvom obdani�tu
deci dozvoljavamo da se bave onim �to ih ispunjava.
Time se podsti�e njihova samostalnost, kreativnost, sve
uz puno slobode ali i uz postavljanje jasnih granica u
vaspitanju, uz ljubav i pa�nju. Odu�evljena sam tom
kreativnom atmosferom.
Kada su me roditelji vi�e puta molili da im pomo-
gnem u tome da i njihova deca budu tako zadovoljna,
po�ela sam da vodim seminare za roditelje. Bila sam
duboko pogo
ena nesigurno��u, bespomo�no��u i
o�ajanjem mnogih od njih. Od tada su me mnogi pola-
znici kursa nagovarali da svoja pedago�ka iskustva pre-
to�im u knjigu. Dugo sam se opirala tim molbama. Ali
kada sam shvatila da moji kursevi pru�aju roditeljima
pravu pomo� i ohrabrenje u vaspitanju dece, odlu�ila
sam da se upustim u taj novi izazov.
U ovoj knjizi �elim da vam pojasnim elemente
Montesori metode, koji su primenljivi u praksi i mogu
da vam budu od velike pomo�i u vaspitanju dece. Moj
cilj je da prenesem iskustva koja sam do�ivela u sop-
stvenom obdani�tu, na roditeljskim kursevima i pri-
vatnim savetovanjima roditelja. Nadam se da �e vam
knjiga pomo�i da bolje razumete de�ji svet i da �e vam
olak�ati odnose sa decom u porodi�noj svakodnevici.
Knjigu sam pre svega posvetila nesigurnim rodi-
teljima koji �ele da provere da li pravilno vaspitavaju
Page 21
Dečja samostalnost 21
vas da zapišete svoja razmišljanja na ovu temu i da ih
zatim pročitate.
Na moje pitanje kako se oseća osoba koja je nesa-
mostalna, polaznici kursa su napisali:
Jedna polaznica kursa je rekla:
�Nesamostalna osoba mo�da bi i mogla na neki na�in
da se ose�a dobro, ako bi �ivela u okru�enju koje je
• �Ne bih bio samouveren, bio bih obeshrabren i neras-
polo�en, ose�ao bih da ne mogu ni�ta da uradim sam.�
• �Oslanjao bih se na druge umesto na sebe.�
• �Ose�ao bih se nesposobnim u odnosu na partnera,
oslanjao bih se na njega. �esto bih partnera pitao
za mi�ljenje kako bih shvatio da li je to �to radim
dobro ili nije.�
• �Sumnjao bih u sebe, potcenjivao bih druge i mu�io
bih svoje kolege i svog partnera.�
• �Bio bih osetljiv na kritiku zato �to sam nesiguran u
sebe.�
• �Ose�ao bih se bespomo�nim u nepoznatim situaci-
jama ili kon�iktima koji moraju da se razre�e. Mislim
da bih lo�e procenjivao �ta treba da uradim.�
• �Bio bih prepu�ten sebi, ne bih prihvatao novine jer
bih ih se pla�io.�
• �Be�ao bih od odgovornosti, zavisio bih od drugih.�
• �Mislim da bih imao duboki ose�aj beskorisnosti.�
• �Mislim da bih bio egoista.�
• �Ne bih mogao iskreno da volim jer bih se suvi�e
bavio sobom.�
Page 22
Samostalna deca su srećnija22
skrojeno prema njoj. Nesamostalnost ima i svojih
prednosti. Ipak, nesamostalnim osobama neophod-
na je pomo� da bi izrazile svoje �elje, one nikada ne
odrastu.�
Jedan otac je napisao:
�Kada bismo bili nesamostalni, ne bismo znali da ispo-
ljimo svoja ose�anja. Ne bismo se ose�ali prihva�eni-
ma u nekom dru�tvu, niko nas ne bi shvatao ozbiljno,
a ni mi ne bismo nikog shvatali ozbiljno.�
Mnogi roditelji previše razmaze svoju decu. Zato im
dajem zadatak da zapišu kako se oseća nesa mo stal no dete.
Polaznica kursa opisuje:
Nesamostalno dete ose�a se otprilike ovako:
�Ja ovo ne mogu sam. Bez odraslih sam bespomo-
�an. Drugi sve znaju mnogo bolje od mene i zato
ni�ta i ne poku�avam da uradim i radije ih posmatram.
Ose�am se glupim, nesposobnim i manje vrednim.
Nemam svoje ideje, jer nisam motivisan i zato sam
lenj. Ne znam �ta je to uspeh jer odrasli sve obavljaju
umesto mene.
Ljubomoran sam na moje samostalne drugove i
nekada poku�avam da im se svetim. �esto sam mrzo-
voljan i neraspolo�en, zloban, neprijatan i prkosan.
Odrasli moraju za mene uvek da budu tu kako bi mi
ispunili �elje. �elim da se uvek posvete samo meni,
ina�e mi postaje dosadno i zato pravim gluposti ili
jednostavno dangubim.
Kada sam pre nekoliko godina prvi put posetila obda-
nište Montesori, bila sam oduševljena. dobro se sećam
te uredne i prostrane sobe u kojoj se nalazilo tridesetak
dečaka i devojčica. deca su sedela za stolovima i bavila
su se različitim aktivnostima. dvojica dečaka su prala,
ljuštila a onda pekla krompir na šporetu. Četvoro dece
slagalo je reči od drvenih slova na tepihu. dve devojči-
ce pomerale su neke predmete i na listu papira čitko su
beležile svoja zapažanja. dečak i devojčica pokušavali
su da uz pomoć malog strujnog kola upale lampu. deca
ovde šiju, pletu, diskutuju i eksperimentišu.
Ta dečja radost u radu toliko me je oduševila da sam
istog dana odlučila da studiram obrazovno-vaspitni
metod Marije Montesori. Nakon studija u Londonu
otvorila sam sopstveno Montesori obdanište.
Posetioci svakodnevno dolaze u moj vrtić. Većina
njih u neverici posmatra kako dvadeset dečaka i devoj-
čica, od dve do osam godina, zadovoljno, samostalno
Uvod
Page 12
Samostalna deca su srećnija12
i sa velikom istrajno��u obavljaju svoje dnevne aktiv-
nosti. Deca su prijatna, srda�na i retko se sva
aju. Ona
poma�u jedna drugoj kada je potrebno. Posmatrati ih
tako usredsre
ene na svoje zadatke nezaboravno je i
prijatno iskustvo. Ne treba da nas �udi to �to se deca
ovde strasno posve�uju svojim aktivnostima. To je
rezultat koji proizlazi iz toga �to u ovakvom obdani�tu
deci dozvoljavamo da se bave onim �to ih ispunjava.
Time se podsti�e njihova samostalnost, kreativnost, sve
uz puno slobode ali i uz postavljanje jasnih granica u
vaspitanju, uz ljubav i pa�nju. Odu�evljena sam tom
kreativnom atmosferom.
Kada su me roditelji vi�e puta molili da im pomo-
gnem u tome da i njihova deca budu tako zadovoljna,
po�ela sam da vodim seminare za roditelje. Bila sam
duboko pogo
ena nesigurno��u, bespomo�no��u i
o�ajanjem mnogih od njih. Od tada su me mnogi pola-
znici kursa nagovarali da svoja pedago�ka iskustva pre-
to�im u knjigu. Dugo sam se opirala tim molbama. Ali
kada sam shvatila da moji kursevi pru�aju roditeljima
pravu pomo� i ohrabrenje u vaspitanju dece, odlu�ila
sam da se upustim u taj novi izazov.
U ovoj knjizi �elim da vam pojasnim elemente
Montesori metode, koji su primenljivi u praksi i mogu
da vam budu od velike pomo�i u vaspitanju dece. Moj
cilj je da prenesem iskustva koja sam do�ivela u sop-
stvenom obdani�tu, na roditeljskim kursevima i pri-
vatnim savetovanjima roditelja. Nadam se da �e vam
knjiga pomo�i da bolje razumete de�ji svet i da �e vam
olak�ati odnose sa decom u porodi�noj svakodnevici.
Knjigu sam pre svega posvetila nesigurnim rodi-
teljima koji �ele da provere da li pravilno vaspitavaju
Page 21
Dečja samostalnost 21
vas da zapišete svoja razmišljanja na ovu temu i da ih
zatim pročitate.
Na moje pitanje kako se oseća osoba koja je nesa-
mostalna, polaznici kursa su napisali:
Jedna polaznica kursa je rekla:
�Nesamostalna osoba mo�da bi i mogla na neki na�in
da se ose�a dobro, ako bi �ivela u okru�enju koje je
• �Ne bih bio samouveren, bio bih obeshrabren i neras-
polo�en, ose�ao bih da ne mogu ni�ta da uradim sam.�
• �Oslanjao bih se na druge umesto na sebe.�
• �Ose�ao bih se nesposobnim u odnosu na partnera,
oslanjao bih se na njega. �esto bih partnera pitao
za mi�ljenje kako bih shvatio da li je to �to radim
dobro ili nije.�
• �Sumnjao bih u sebe, potcenjivao bih druge i mu�io
bih svoje kolege i svog partnera.�
• �Bio bih osetljiv na kritiku zato �to sam nesiguran u
sebe.�
• �Ose�ao bih se bespomo�nim u nepoznatim situaci-
jama ili kon�iktima koji moraju da se razre�e. Mislim
da bih lo�e procenjivao �ta treba da uradim.�
• �Bio bih prepu�ten sebi, ne bih prihvatao novine jer
bih ih se pla�io.�
• �Be�ao bih od odgovornosti, zavisio bih od drugih.�
• �Mislim da bih imao duboki ose�aj beskorisnosti.�
• �Mislim da bih bio egoista.�
• �Ne bih mogao iskreno da volim jer bih se suvi�e
bavio sobom.�
Page 22
Samostalna deca su srećnija22
skrojeno prema njoj. Nesamostalnost ima i svojih
prednosti. Ipak, nesamostalnim osobama neophod-
na je pomo� da bi izrazile svoje �elje, one nikada ne
odrastu.�
Jedan otac je napisao:
�Kada bismo bili nesamostalni, ne bismo znali da ispo-
ljimo svoja ose�anja. Ne bismo se ose�ali prihva�eni-
ma u nekom dru�tvu, niko nas ne bi shvatao ozbiljno,
a ni mi ne bismo nikog shvatali ozbiljno.�
Mnogi roditelji previše razmaze svoju decu. Zato im
dajem zadatak da zapišu kako se oseća nesa mo stal no dete.
Polaznica kursa opisuje:
Nesamostalno dete ose�a se otprilike ovako:
�Ja ovo ne mogu sam. Bez odraslih sam bespomo-
�an. Drugi sve znaju mnogo bolje od mene i zato
ni�ta i ne poku�avam da uradim i radije ih posmatram.
Ose�am se glupim, nesposobnim i manje vrednim.
Nemam svoje ideje, jer nisam motivisan i zato sam
lenj. Ne znam �ta je to uspeh jer odrasli sve obavljaju
umesto mene.
Ljubomoran sam na moje samostalne drugove i
nekada poku�avam da im se svetim. �esto sam mrzo-
voljan i neraspolo�en, zloban, neprijatan i prkosan.
Odrasli moraju za mene uvek da budu tu kako bi mi
ispunili �elje. �elim da se uvek posvete samo meni,
ina�e mi postaje dosadno i zato pravim gluposti ili
jednostavno dangubim.
