Download Glasnik srpskog istorijsko kulturnog drustva Njegos sv1 PDF

TitleGlasnik srpskog istorijsko kulturnog drustva Njegos sv1
File Size4.0 MB
Total Pages131
Document Text Contents
Page 1

ГЛАСНИК
р п с к о г и с т о р и с к а - к / л т / р н о г Арушт

НЕГОШ

СВЕСКА ПРВА — ЈУЛИ 1958

УРЕДИО

ЈОВАН М. КОНТИЋ

ВЛАСНИК И ИЗДАВАЧ
СЈРПСКО ИСТОРИСКО-КУЛТУРНО ДРУШТВО “ЊЕГОШ”

У АМЕРИЦИ

Page 2

О А Д Р Ж А Ј

Страна
1. Прва р е ч ................................................................................... 1
2. Његошева химна витештву — Милан Марковић 3
3. Поздрав Српском историско-културном друштву “Ње-

гош” — принц Махајло Петровић-Његош........................13
4. Стогодишњица битке на Грахову — др. Радоје Вукчевић 14
5. Десет дана ратовања 1941 — Дикола Т. Зец . . . . 31
6. Везе с Дражом Мкхаиловићем са Средњег и Блиског

Истока и Северне Африке — Јован Ђоновић . . . . 41
7. Оно што je претходило грађанском рату — Вукашин Пе-

р о в и ћ ............................................................................................ 66
8. Устагака крвава жетва...............................................................77
9. Прва победа нишког центра — д-р Милан Шијачки . . 83

10. Устанак у Васојевићима и прва веза Црне Горе са Дра-
жом Михаиловићем — Милорад Јоксимовић . . . . 88

11. Поход на Варе Краљска и ослобођење Колашина — Ра-
домир - Рајо П о п о в и ћ ........................................................... 106

12. Пожићна порука ђепепалп Драже Михаиловића Срп-
ству — Душан П е т к о в и ћ ..................................................... 111

13. Дража Михаиловић - Чича — биограф ија........................113
14. На измаку снаге — Јован М. Контић....................................116
15. Молитва — Д. Драгутштовић............................................... 122
16. Рањена Србија - - Милан М. Петровић..............................122
17. Не жал’те животе — Вико Филиповић..............................123
18. Равногорским дивовима — Василије Комненић . . . 124
19. Вучедолска бригада — Милан М. Петровић . . . . 124
20. Као на бојном пољу — 'Драгиша. Ш о ш к и ћ ........................125
21. Поводом Ђиласове друге к њ и г е ......................................... 127
22. Ратна а н е г д о т а ....................................................................... 128

Page 65

62 ГЈ1АСНИК Српског историско-културног друштва “Његош”

мушко становништво до 60 година старости. Сем тога, вршили
су принудно регрутовање за СС трупе за Источни Фронт. Све
ово изазвало je велико огорчеље народа противу Немаца и Ма-
џара. Комунистичка активност у Бачкој на конспиративној
основи знатно je ослабљена, јер je већи део њихових водећих
личности ликвидиран. Наша организација спроводи се и даље
на конспиративној основи. Исто тако и у Банату и Барањи се
епроводи и даље наша оргакизација на конспиративној основи.
Комунистичка активност не осећа се.

Црна Гора и Стари Рас. На делу Старог Раса и делу Црне
Горе у области Таре и Лима налазе се главне комунистичке
снаге. Покушај пребацивања преко Лима једног дела њихових
снага у правцу Нове Вароши пропао je и протерани су на ле-
ву обалу Лимј^ Исто тако и њихови прелази преко Дрине из-
међу Фоче и Л раж да пропали су.

Наше јединице из Источне Босне, Старог Раса и Србије пре-
бациле су се преко Лима и Дрине и заузеле су Чајниче и Фочу.
У току je даља акција против црвених на простору између
Дрине, Таре и Лима. Наше снаге у Црној Гори су реорганизо-
ване и већ су у општој акцији против комуниста. Сада je у
току општа акција противу комуниста на простору: Дурмитор-
Андријевица-Бијело Поље-Плевље. Комунисти су већ изгубили
Беране. На простору којим владају комунисти налази се наша
врло јака герила. У извештајима које добијамо од ових герил-
ских група види се колико су народу дозлогрдили комунисти,
јер су све живо опљачкали и однели; једва чека да буде осло-
бођен од ових најљућих непријатеља. Надамо се да ћемо их
ускоро тући.

Херцеговина. Комунисти су били овладали делом Трусине пла-
нине и делом просторије између Гацка и Билећа, где су се ве-
зивали за област Дурмитора. Сви комунистички покушаји да
овладају Билећем и Гацком у вишемслпним борбама пропали
еу. У Херцеговини je општа акција против комуниста. Осталим
тереном у Херцеговипи владају наше јединице сем градова.

Босна. У Источној Босни наше јединице држе највећи део те-
риторије. У спречавању продора комуниста у област Источне
Босне, наше храбре јединице Дринског и Ромакиског корпуса
водиле су врло успешне борбе у области Лима и Дрине. Кому-
нисти се налазе у области Власенице и Кладња и на делу
Сребрничког среза. Сви комунистички покушаји да се из ове
области пребаце преко Мајевице за Семберију пропали су и
платили еу их огромним губитцима и у људству и у материја-
лу. Исто тако, њихови покушаји продора у правцу Добојског
Озрена и Требаве пропали су.

У току je акција противу комуниста у облаети Власенице,
како са севера, тако и са југа. Храбри Мајевачки корпус у сво-
јој офанзиви с југа већ je овладао тереном Подрињаче и за-
узео Шаховиће.

Page 66

Везе с Дражом Михаиловићем са Средњег и Блиског Истока 63

У Западној Босни између Врбаса и реке Босне, налазе се
слабе комунистичхе снаге са којима наше јединице воде успеш-
не свакодневне борбе. Тим се путем свакодневно повеЕава број-
но стање наших јединица.

Далмаци ja, Ј1ш<а, Кордун и део Зап. Босне. Немди су у те-
сној сарадњи са Усташама против Срба. Усташе сваког дана
све више прилазе партизанима и на све могуће начине помажу
партизане у борби против Срба.

У овим облаетима je дошло до отрежњења Срба, који уви-
ђају куда их води комунистичко - усташка клика, којој je је-
дини цил> уништење Срба. Зато je у последњих неколико месе-
ци дошло до великог пребегавања Срба из партизанских редо-
ва који су се одмах придружили нашим јединицама и настави-
ли борбу проткв комунистичко - усташке мафије Јосипа Броза
и Анте Павелића. Губитак Срба у партизанским редовима на-
докнађује се придоласком усташа. . . .

У овим областима воде се свакодневне борбе са комунисти-
ма и наносе им се велики губитци. Наш Први Босански кор-
пус у области Грахово-Ливно-Гламоч-Дрвар у току последњих
месец дана нанео je партизанима знатне губитке: 263 мртва и
27 заробљених. Сем тога запленио je извесну количину оружја
и опреме. Наши губитци незнатни.

Овом корпуеу je пребегло из партизанских редова 125 нових
бораца Срба, који су одиах окренули своје пушке против кому-
ниста. Исто тако, наш Други Босански корпус у области Пе-
тровац - Крупа - Цазин - Вихаћ - Двор на Уни води свакодневне
борбе са црвенима и појачава се свакога дана. За последњих
месец дана овај Корпус je ојачан са 210 нових бораца Срба, ко-
ји су пребегли од партизана.

Наш Први Лички корпус у области Грачац-Лапац-Удбина,
кој.и влада скоро целим територијама ових срезова, води успеш-
не борбе против црвених. За последњи месец дана појачан je са
143 нова борца Србина, који су побегли из партизана. Наши
губитци у овим борбама су незнатни.

Исто тако наш Други Лички корпус води успешне борбе са
црвенима и ојачава се свакога дана. Њему je пришло из пар-
тнзанских редова 250 нових бораца Срба. Међу овима налази
се и политички комесар групе партизанских одреда Стеван Ко-
сановић, који je са десет партизанских комесара и командана-
та и 200 бораца Срба прешао на нашу страну.

У Горњој Лици, Банији, Кордуну Срби партизани беже у зе-
лени кадар и боре се против дрвених и усташа који их про-
гоне.

Из свега овога б и д и се јасно како се национална свест код
заблуделих Срба буди и како се ситуација у овим областима
окреће у нашу корист.

Page 130

НОВОДОМ ЂИЛАСОВЕ ДРУГЕ КЊИГЕ
Месни одбор Српског историско-културног друштва "Његош”

у Њујорку, упутио je “Њујорк Тајмсу” следеће писмо, које доно-
симо, као и фотокопију објављеног на енглеском. То писмо гласи:

Поводом приказа нове књиге
Милована Ђиласа “Земља без сло-
боде” од стране г-на Стојана Хрис.
това у Вашем “Бук Ревју” од 27
априла 1958 год., у чију оцену ово-
га пута не улазимо, Управи Срп-
ског Историско - Културног друш.
тва "Његош’’ у Њујорку част je
умолити да изволите објавити о-
вих неколико примедаба на извес.
не тврдње г-на Ст. Христова:

1. Црногорци су Срби, који су
свагда с поносом себе сматрали за
најчистији део српског народа.

2. Срби из Црне Горе били су
одвојени од оних из уже Србије
турском владавином на Балкану,
али су се увек осећали као део ис-
тога народа. Године 1918, једно-
душном одлуком Црногорске Ве-
лике Народне Скупштине у Под-
горици, Црногорци су остварили
свој вековни сан: уједињење и
стварање заједничке државе са
браћом из Србије. Према томе,
тврђење да су Црногорци страда-
ли од “ српске мегаломаније” и
“терора” одговарал(о би тврђењу
да су садашњи Американци, рође-
ни у бившим Конфедератским др.
»авама, прогоњени од оних из
бившнх држава Уније, с гом раз-
ликом, што Срби из Црне Горе ни-
кад нису ратовали против оних из
Србије.

3. Теза о Црногорцима као по-
себном народу изразито je кому-
нистичка измишљотина. Комуни.
сти су одувек сматрали српски на-
род као главну сметњу бољшеви-
зацији Балкана. Из тог разлога
старали су се да разбију Србе из
разних покрајина у којима живе,
да би, потом те покрајине прогла-
сили посебним националним једи.
ницама.

4. Слика о личности Милована
Ђиласа, какву je дао г. Христов,
потпуно je нетачна. Он би свакако,

Letters
To the Editor

Serbiens
T o t h e E ditor :

IN his review of Milovan Dji- laa' "Land Without Juatice,”
Stoyan Christowe refera to "a

Serbian megalomania recklessly
trying to force its will” on Mon-
tenegrins (among- others). How-
ever, Montenegrins are, as they
always have been, Serbs, and,
as a matter of fact, consider
themselves, not without pride,
the purest part of the Serbian
people. Serbs from Montenegro
were separated from those in
Serbia by the Turkish domina-
tion of the Balkan Peninsula.
Nevertheless, they always felt
themselves as being part of the
same people. The Great Nation­
al Assembly at Podgorica, in
November, 1918, by unanimous
vote, proclaimed the unity of
Montenegro with Serbia, thus
creating a united kingdom. Say-
ing that Montenegrins suffered
from “Serbian megalomania”
and “terror” would be in every
respect the same as claiming
that present Americans, born in
former Confederate states, are
persecuted by those from the
North. There is only one slight
difference: Serbs from Monte­
negro never fought against
those in Serbia.

DUSAN J. DJONOVICH.
MlHAILO POPOVICH.

New York.

Page 131

128 ГЈ1АСНИК Српског историско-културног друштва “Његош”

добио вернију претставу о њему да je обавештења црпео од народа у
Црној Гори, који најбоље познаје руку Ђиласову.

Као главни комунистички заповедник Црне Горе за време рата,
он je директно одговоран за хиљаде и хиљаде убијених родољуба у
Црној Гори. За његово име везан je и један од најгнуснијих злочина
— покољ црногорских интелектуалаца и националиста крај Колаши-
на. Место где су ове жртве сахрањене, Ђилас je назвао, свакако не у
‘ ‘светој усрдности” — “Пасје гробље” .

5. На крају, овој Управи, свима Србима и сви који знају рад Ми-
лована Ђиласа у току прошлог рата и све до недавно, више je но не-
схватљиво чему комуниетичког злочинца проглашавати хришћанским
мучеником!?

У Њујорку 6 маја, 1858 г.
За Управу Месног Одбора Српског

Иеториско-Културног Друштва “Његош”
Миханло Поповић, Претседник
Душан Ј. Ђоновић, Оекретар

РАТНА АНЕГДОТА
Вреди му толико . . .

У јулеком устанку 1941, разоружали талијанску посаду' на
Богетићима, у Пјешивцима, без крви. Талијанска команда из
Никшића послала овима појачање са три камиона војника и
једним официром. Дочекани су на Пандурици, атару села Сту-
бице и разбијени. Управо уништени.

Наишао мрак и један талијански војник, лакше рањен, до-
котрл>ао се некако до лрвих сеоских кућа. Приметила га једна
Црногорка, прихватила, окрепила млеком, опрала му рану и
превила пошто je исцепала једну чисту кошуљу. Жао јо ј мла-
дића као да јој je неки род. Мислила je, и он има мајку која
га очекује да јој се врати, али јо ј се није допало што војник
стално кука и запомаже: “Мама миа, мама миа!”

У расвит je поранила, ставила војника на једно магаре и
право за Никшић. Талијански командант захвалан Црногорки
што му je спасила војника, na je упита преко тумача чим жели
да je награди.

— Нећу ja ништа — брани се Црногорка — нијесам ja њему
помогла зато да ми се плати. Ja знам да он није дошао овамо
добре воље, него и сама сам мајка, као што je и његова, имам
синове, па ако сам што добро урадила, нека то Бог добрим вра-
ти мојим синовима.

Неће командант ни да чује, него да je награди.
— Па добро, кад већ ’оће — нека да једну врећу брашна.

Ja мислим да му толико вриједи ови’ Талијан — одговори Цр-
ногорка.

Similer Documents