Document Text Contents
Page 16
Polazeći od pretpostavke da će malo ko čitati knjigu ali da će svi čitati Danas, sadržaj i
smisao Juričićevog dela iskrivljuju se, prećutkuju se svi primeri Andrićeve građanske hrabrosti
usred Berlina. Naime, jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i pisce odveli u
logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Andrić
je oštro reagovao i kada je saznao da jugoslovenska vlada i ministar vojske, preko vojnog atešea
u Berlinu, Vauhnika, ispituju kakav bi stav Nemačka imala prema jugoslovenskoj aneksiji
Soluna. To je „čin izdaje Grčke“ vikao je Andrić.
Političari u Beogradu, međutim, ne računaju baš uvek na svoga poslanika, i mnoge
kontakte sa nemačkim vlastima održavaju mimo Andrića.
Andrić je pokušao da barem odloži potpisivanje Pakta. O tome čitamo u Memoarima Petra
II Karađorđevića, koji kaže: „Zanimljivi, vrlo alarmantni izveštaji stizali su od našeg ministra u
Berlinu koji je doživljavao mučne časove pokušavajući da odloži čas našeg potpisivanja Trojnog
pakta . . .“13
Da se Juričićeva knjiga mogla izvrtati do mile volje, svedoči i ovaj podatak iz Danasa. „ U
javnosti je godinama bila prisutna teza kako je Andrić dao ostavku na mjesto poslanika zbog
potpisivanja pristupnice Trojnom paktu. Iz Juričićeve je knjige jasno da to ne odgovara
činjeničnom stanju.“14
Međutim, na strani 200-201. Juričićeve knjige nalazimo tekst Andrićeve ostavke upućene
ministru Markoviću 20. III 1941. dakle u vreme kada je pristup Paktu izglasan u jugoslovenskom
vrhu. Andrić piše: „A sve što se dešava ... me je još više utvrdilo u mome mišljenju o hitnoj
potrebi promene ličnosti na položaju Kraljevskog poslanika u Berlinu. To je moje na iskustvu
zasnovano i nepromenljivo mišljenje“
„...danas mi u prvom redu službeni a zatim i lični mnogobrojni i imperativni razlozi nalažu
da zamolim da budem ove dužnosti oslobođen i što pre povučen sa sadašnjeg položaja“, kaže još,
nedvosmisleno i prilično odlučno, berlinski ambasador.
Njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije
prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta.
13 Petar Džadžić, Homo balcanicus, homo heroicus II, Prosveta, Beograd, 1994, str. 183.
14 Isto, str. 184.
16
Polazeći od pretpostavke da će malo ko čitati knjigu ali da će svi čitati Danas, sadržaj i
smisao Juričićevog dela iskrivljuju se, prećutkuju se svi primeri Andrićeve građanske hrabrosti
usred Berlina. Naime, jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i pisce odveli u
logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Andrić
je oštro reagovao i kada je saznao da jugoslovenska vlada i ministar vojske, preko vojnog atešea
u Berlinu, Vauhnika, ispituju kakav bi stav Nemačka imala prema jugoslovenskoj aneksiji
Soluna. To je „čin izdaje Grčke“ vikao je Andrić.
Političari u Beogradu, međutim, ne računaju baš uvek na svoga poslanika, i mnoge
kontakte sa nemačkim vlastima održavaju mimo Andrića.
Andrić je pokušao da barem odloži potpisivanje Pakta. O tome čitamo u Memoarima Petra
II Karađorđevića, koji kaže: „Zanimljivi, vrlo alarmantni izveštaji stizali su od našeg ministra u
Berlinu koji je doživljavao mučne časove pokušavajući da odloži čas našeg potpisivanja Trojnog
pakta . . .“13
Da se Juričićeva knjiga mogla izvrtati do mile volje, svedoči i ovaj podatak iz Danasa. „ U
javnosti je godinama bila prisutna teza kako je Andrić dao ostavku na mjesto poslanika zbog
potpisivanja pristupnice Trojnom paktu. Iz Juričićeve je knjige jasno da to ne odgovara
činjeničnom stanju.“14
Međutim, na strani 200-201. Juričićeve knjige nalazimo tekst Andrićeve ostavke upućene
ministru Markoviću 20. III 1941. dakle u vreme kada je pristup Paktu izglasan u jugoslovenskom
vrhu. Andrić piše: „A sve što se dešava ... me je još više utvrdilo u mome mišljenju o hitnoj
potrebi promene ličnosti na položaju Kraljevskog poslanika u Berlinu. To je moje na iskustvu
zasnovano i nepromenljivo mišljenje“
„...danas mi u prvom redu službeni a zatim i lični mnogobrojni i imperativni razlozi nalažu
da zamolim da budem ove dužnosti oslobođen i što pre povučen sa sadašnjeg položaja“, kaže još,
nedvosmisleno i prilično odlučno, berlinski ambasador.
Njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije
prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta.
13 Petar Džadžić, Homo balcanicus, homo heroicus II, Prosveta, Beograd, 1994, str. 183.
14 Isto, str. 184.
16
