Document Text Contents
Page 1
KNJIZEVNOST I CIVILIZACIJA
XNJI2EVNOST
CIVILJZACIJA
UREDNIK
JOVAN HRISTIC
JAN MUKARZOVSKI
STRUKTURA,
FUNKCIJA, ZNAK,
VREDNOST
OgZedi iz estetike i poetike
IZBOR I PREVOD
ALEKSANDAR ILlC
NACRT ZA KORICE: DUSAN RISTIC • RECENZENT: ALEKSANDAR
ILIC • TEHNICKI UREDNTK: BOGDAN CURCIN • OMOT: 2ARKO
ROSULJ • KOREKTOR: MILIJANA JELOVAC • IZDAVAC: NOLIT,
BEOGRAD, TERAZIJE 27 • GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: MILOS
STAMBOLIC • STAMPA: SLOBODAN jovic, BEOGRAD, STOJANA
PROTICA 52 « STAMPANO u s.ooo PRIMERAKA 1987. GODINE NOLIT • BEOGRAD
Page 2
Jaii Mukafovsky
KAPITOLY Z CESKË POETIKY
Svoboda, Praha 1948.
STUDIE Z ESTETIKY
Odeon, Praha 1966.
SADR2AJ
CESTAMI POETIKY A ESTETIKY
Ceskoslovensky spisovatel, Praha 1971.
I ESTETIKA
Estetska funkcija, norma i vrednost kao socijalne Cinjenice 11
Mesto estetske funkcije medu ostalim funkcijama — — — 87
Estetska norma — — — — — — — — — — — 105
Moze li estetska vrednost u umetnosti imati univerzalno
vazenje? — _ _ _ _ — _ _ _ _ — _ 113
Umetnost kao semioloSka cinjenica — — — — — — 126
Intencionalnost i neintencionalnost u umetnosti — — — 134
Strukturalizam u estetici i u nauci o knjizevnosti — — — 174
Pojam celine u teoriji umetnosti — — — — — — — 193
O strukturalizmu — — — — — — — — — — — 205
© Jan Mukafovsky
-II POETIKA I TEORIJA UMETNOSTI
O savremenoj poetici — — — — —, — — — — — 221
PesniCko delo kao skup vrednosti — — — — — — — 238
Uz CeSki prevod Teorije proze V. Sklovskog — — — 245
Fonologija i poetika — — — — •— — — — — — 254
Dve studije o pesnifikom imenovanju — — — — — — 265
Intonacija kao cinilac pesniëkog ritma — — — — — 280
Dve studije o V. Nezvalu — — — — — — — — 297
Individua u umetnosti — — — — — — — — — 331
Individua i knjizevni razvoj — — — — — — — — 336
Dijalektiëke protivrecnosti u modernoj umetnosti — — — 355
Situacija moderne umetnosti — — — — — — — — 376
Pokusaj strukturalne analize glumaCke pojave (C. Caplin) 382
Prilog noetici i poetici nadrealizma u slikarstvu — — — 389
Tojen za vreme rata — — — — — — — — — — 394
Aleksandar Ili<5, Beleska o piscu i knjizi — — — — 400
Page 101
202 JAN MUKAH20VSKI
Da bi predstava Q strukturi u umetnosti, onako kako
smo je naznačili, bila potpuna, valja dodati, makar uzgred,
da struktura ni u jednoj umetnosti nije jednostavna, ne
teče jednim, tokom, već mnogim tokovima (umetnioki
pravci, pojedini slojevi umetnosti, npr., visoka lirika, ka-
baretsid i filmski šlager, ulična pesma, itd.), i da svaki
od ovih tokova predstavlja posebnu strukturu koja se
sama razvija. Ove pojedinačne strukture spajaju se zatim
u strukture višeg reda, na primer, u pesništvo ovog ili
onog naroda. Svakako da ovim složenost strukture nije
iscrpena, jer su umejnosti mnoge, razlikuju se po mate-
rijalu, ali slažu u -načelnom cilju. Svaka umetnost pose-
duje Vlastitu strukturu, ali se ove strukture razvijaju u
međusobnim kontaktima, zbližavaju se tokom razvitka,
udaljavaju, prožimaju, itd. Može se zato govoriti i o
ukupnoj strukturi umetnosti. Struktura umetnosti takođe
stupa u veze višeg reda sa strukturama ostalih kulturnih
pojava. I tako se strukturalizam, strukturalno shvatanje, u
društvenim naiukama javlja ne kao parcijalna metoda
jedne discipline, već kao veoma konkretna metodologija
ili, još tačnije, noetika društvenih nauka.
Strukturalizam je, naravno, u srodstvu s onim što
nazivamo »mišljenjem o ceHni« (holistička misao) — jer
su savremenici — ali ste s njim ne poklapa. Osnovna pred-
stava holističke misli jeste zatvorena celina, dok je
osnovna predstava strukturalnog mišljenja — saigra sila
koje stupaju u uzajamna slaganja i neslaganja, obnav-
ljajući narušenu ravnotežu neprekidno ponavljanom sin-
tezom. Otuda blisko srodstvo strukturalnog mišljenja i
dijalektičke logike.
Hteo bih na kraju da upozorim kako pojam celine
nikako nije jedini osnovni pojam s kojim strukturalizam
operiše. Postoje još dva pojma jednako značajna za struk-
turalizam. Pojam funkcije je po svom poreklu svakako
biološki; matematički pojam funkcije, iako ponegde može
da bude upotrebljen, nema za strukturalnu teoriju ni
izdaleka onakav značaj kao pojam biološkog porekla. I
ovde, međutim, postoji određena razlika u upotrebi pojma:
biologija govori o funkciji pojedinih organa s obzirom na
celinu organizma. U radovima strukturalne nauke o umet-
nosti takođe se, naravno, ovde-onde pojavljuje zapažanje
o funkcijama pojedinih komponenata strukture s obzirom
na celokupnu korelaciju svih komponenata; intonacija
POJAM CEL.INE U TEORIJI UMETNOSTI 203
funkcioniše u ovoj strukturi kao činilac ritma i si. Tu,
međutim, ovaj pojam nije neophodan, već pre predstavlja
način izražavanja. Isto tako bi se moglo reći: intonacija
je ovde ritmički činilac. Ali je zato pojam funkcije od suš-
tinskog značaja kada se aplikuje na odnos, između umet-
nosti i društva, ili, ako hoćete, između umetnoslft i cilja
koji društvo postavlja umetnosti, zahteva koje društvo iz-
nosi pned umetnost. Funkcija, s jedne strane, vrši uticaj na
oblikovanje umetničkog dela i tako se objektiviše u nje-
govoj konstrukciji, a, s druge strane, uklapa umetnost u
život društva. Složena problematika funkcija u umetnosti
ne bi se ovde mogla analizovati, ali valja upozoriti da.su
u strukturalizmu pojmovi funkcije i strukture blisko po-
vezani; oznake »funkcionalna nauka o jeziku« i »struk-
turalna nauka o jeziku« upotrebljavaju se gotovo kao
sinonimi, jer se jezička struktura ne može drukčije za-
misliti nego kao izdiferencirana prema ciljevima kojima
jezičko izražavanje služi. To je zato što jezik predstavlja
oruđe za praktičnu upotrebu. Nauka o umetnosti, čiji ma-
terijal, umetnička dela, imaju specifičnu estetsku funkciju
koja oslobađa, bar prividno, umetnost iz oblasti praktičnih
interesa, astrajala je duže od nauke o jeziku na čisto struk-
turalnoj analizi, pomerajući funkcionalni aspekt u poza-
dinu. AH što dublje prorađuje vlastitu problematiku
utoliko je jasnije da će i ovde vremenom nazivi »struk-
turalna nauka o umetnosti« i »funkcionalna nabka o
umetnosti« postati sinonimi. Povezanost pojma strukture
s pojmom funkcije data je uostalom i time što funkcija
određenog umetničkog dela i funkcija određene umetnosti
tokom njenog razvitka čine strukturu čije komponente —
analogno komponentama svake strukture — stupaju u
uzajamne potvrdne i odrečne odnose, odnose podređenosti
i nadređenosti; i pregrupišu se tokom razvitka. Tu ma-
staje veoma dalekosežna problematika, koja će morati
da bude ispitana; naznake za ovo ispitivanje dao je u
više radova — na materijalu folklora — etnograf P. G.
Bogatirjov.
Još nekoliko reci o pojmu norme. Pojam norme,
svesti o onome što treba da bude, u oblasti društvenih
nauka je tako reći nerazdvojno povezan s pojmom struk-
ture. Još je Kant, koji je, svakako, estetskom problemu
pristupio sa stanovišta sasvim drukčijeg od današnjeg,
naglašavao postulativni karakter estetičkog suda. Jezička
Page 102
204 JAN MUKAR2OVSKI
struktura je sasvim očigledno normativnog karaktera, a
još upadljivije pravna struktura; takođe i u umetnosti,
već u samom nastanku umetničkog dela, učestvuje svest
da je ono takvo kakvo treba da bude i da može da polaže
pravo na opšte priznanje. Tako i odnosi između pojedinih
komponenata dobijaju normativan karakter; neslaganja
između komponenata doživljavaju se kao kršenje do tada
važeće norme; čim, međutim, osećanje kršenja biva na-
vikom otupljeno, novi odnos postaje norma. Struktura bi
mogla — sa stanovišta društvenih nauka — da bude oz-
načena kao skup normi; normi koje, prirodno, ne smeju
da se shvate kao statička pravila, već kao žive sile.
Pojmovi funkcije i norme, udruženi s pojmom struk-
ture, čak delimično s njime stopljeni, doprinose, znači,
specifičnoj karakteristici strukturalizma u nauci o umet-
nosti, pa i u društvenim naukama uopšte.
Na kraju, još jedno pitanje ili nedoumica. Tokom
predavanja više puta je rečeno — »strukturalno shvata-
nje«. Da li to znači da je struktura, u stvari, samo pitanje
stava istraživača prema materijalu? Da li je ona nešto što
istraživač unosi u materijal, da bi ga rasporedio i organi-
zovao za svoju svrhu? Da li je struktura samo stvar sub-
jekta (ne mislimo, naravno, na privatan subjekat) istraži-
vača? Ne bismo želeli da budemo tako shvaćeni, iako smo
svesni da je za raspoznavanje strukture neophodno gle-
dište orijentisano na određen način. Struktura je, kako
smo već istakla, realnost, nematerijalna, očito, ali koja
se manifestuje kao materijalna i utiče na materijalni svet.
Ništa u tome ne menja okolnost što se često događa da
ista stvar može bili svrstavana u više struktura, da se
strukture među sobom mogu prožimati itd. Sve je to samo
posleđica činjenice da su strukture, kojima se bave društ-
vene nauke, nematerijalne i da imaju karakter energije.
1945.
O STRUKTURALIZMU
Pokušaću da dam prilično letimičan pregled današ-
njeg stanja u čehoslovačkoj teoriji umetnosti. Nije mi
stalo do bibliografskih i biografskih podataka, niti name-
ravam da dam pogled na čehoslovačku teoriju umetnosti
u svoj njenoj širini. Smatram da najkorisnije što se u
kratkom izlaganju koje sledi može učiniti jeste nešto pod-
robnije bavljenje pojmom karakterističnim za današnje
stanje čehoslovačke teorije umetnosti: to je pojam struk-
ture. Ovaj pojam je dao ime strukturalizmu, metodološ-
kom pokretu koji je nastavio domaće pretpostavke raz-
vitka, a svakako i podsticaje savremene filozofije, ling-
vistike i teorije umetnosti u svetu. Upotrebljavajući reč
»strukturalizam« ne zaboravljamo da postoje i analogni
(iako ne uveik istovetni) pokreti i u oblastima drugih nau-
ka. Strukturalistička teorija umetnosti najbliže je pove-
zana s lingvistikom kako je shvata Praški lingvistički
kružok: razvojem fonologije lingvistika je teoriji književ-
nosti otvorila put za izučavanje zvučnog aspekta knji-
ževnog umetničkog dela, analizom jeZičkih funkcija otvo-
rila nove amogućnositi proučavanju stilistike pesničkog jezi-
ka, i najzad, time sito je naglasila znakovnu prirodu
jezika omogućila je shvatanje umetničkog dela kao
znaka.
Međutim, potrebno je najpre reći šta naša teorija
umetnosti razume pod strukturom. Struktura se definiše
kao celina čiji delovi, time što u nju ulaze, dobijaju spe-
cijalan karakter. Kaže se: oelina je više nego zbir delova
od kojih se sastoji. Ali sa stanovišta pojma strukture ova
je definicija previše široka, jer obuhvata ne samo struk-
ture u pravom smislu reci već, na primer, i »oblike« (Ges-
talten) kojima se bavi psihologija »oblika«. Zbog toga u
Page 201
402
teze ruskih formalista. Upravo ova studija, objavljena
1928. godine, označava početak formaMstičke faze u radu
Jana Mukaržovskog, koja će trajati sve do 1934. godine.
U ovoj fazi Mukaržovski objavljuje i formalistieke ras-
prave gotovo programskog karaktera, O savremenoj poetici
(1929) i Pesničko delo kao skup vrednosti (1932).8
3) Faza kritike formalizma
Godine 1934. Jan Mukaržovski objavljuje prikaz Uz
češki prevod Teorije proze V. šklovskog,9 u kojem, kjri-
tičfci osvetljava jednostranosti ranog ruskog formalizma;
u isto vreme, međutim, prikaiz sadrži polazište za buduća
istraživanja češkog teoretičara, posebno u oblasti odnosa
između književnosti (umetnosti) i društva. U istom pri-
kazu Mukaržovski nagoveštava i model strukturalističke
teorije književne i umetničke evolucije.
Reč »-faza« koju ovđe uslovno koristimo mogla bi
izazvati nesporazume; da barem jedan, vremenski, raz-
jasnimo: ako je prvo razdoblje u radu Jana Mufcaržovskog
trajalo od 191?! do 1926. godine, a drugo od 1928. do
1934. godine, treća faza vremenski se uglavnom podudara
sa četvrtom, jer protiče u znakoi neuobičajene dinamike,
u kojoj se glavni i načelni teorijski stavovi saopštavaju
u toku skoro samo jedne, 1934. godine.10
4) Faza strukturalne poetike i estetike
Godine 1934. Jan Mukaržovski objavljuje obimnu stu-
diju Polakova Uzvišenost prirode.11 Ako se naziv »struk-
tura« pojavljuje još u studiii o Mahinom Maju, ali pre
svega kao tehnički termin, ovde je već reč o izgrađenoj
8 J. Mukafovsky, O současne poetice, Plan, l, 1929—30; B&snlcke
dilo jako soubor hodnot, Praha, Kraen, 1932.
• J. Muka?ovsky, K českemu pfekladu Sklovskćho Teorie pr6zy,
Čin, 6, 1934.
" Ponovo opomena: Mukaržovski u ogledu o C. Čaplinu (v. u
ovom izboru) iz 1930—31. godine govori o „strukturalnoj analizi"; ipak,
u to vreme još nije formulisao strukturalnu teoriju u oblasti estetike
i poetike.
11 J. Mukafovsky, Polakova. Vznešenost pfirody, Sbornik £ilologicky,
10, 1934—35.
403
strukturalnoj koncepciji.12 Ah' nisu pojmovi strukture.
funkcije i evolucije, odnos spoljašnjih uticaja i imanen-
cije jedina pitanja koja zanimaju Mukaržovskog 1934.
godine. Na dnevni red dolaze i pitanja znaka: u ogledu
Umetnost kao semiološka činjenica (1934) Muikaržovski
razvija jednu od najranijih sistematizovanih semioloških
koncepcija.13
U tridesetim i četrdesetim godinama Jan Mukar-
žovski objavljuje niz strukturalističko-funikoionailističko-
-semioloških radova — iz oblasti estetike, teorije umetnosti
i književnosti, teorije ličnosti u književnosti, pitanja pes-
ničkog jezikla i problema drugih umetnosti (slikarstva,
arhitekture, pozorišta i filma), do konkretnih analiza zna-
čajnih dala iz češke književnosti, lirike (V. Nezval) i proze
(K. Čapek, V. Vančura). Izbor iz ovih radova Mukaržovski
objavljuje 1941. godine u dvotomnom izdanju Poglavlja
iz češke poetike; dopunjeno, trotomno izdanje pojaviće se
1948. godine.14
Strukturalizam će u Ćehoslovačkjoj ubrzo doživeti
sudbinu ruskog formalizma. I sam Mukaržovski 1951. go-
dine objavljuje članak pod naslovom Prilog kritici struktu-
ralizma u našoj nauci o književnosti15
Godine 1958. pojavljuju se dve značajne rasprave
češkog teoretičara Jozefa Zumra: Teorijske osnove estetike
Hostinskog i Neka pitanja češkog herbartizmaie U ovim
raspravama autor kritički osvetljava tradiciju češkog for-
malizma, ali bez uobičajenih vulgarno-sociologističkih
žigosanja; tako je razoren »tabu« i pripremljen teren za
rehabilitaciju češkog sitrukturalizma. Sličnu ulogu odigrala
" U raščlanjivanju dela J. Mukaržovskog uglavnom se poklapaju
gledišta K. Veleka (u već pomenutoj knjizi) i Feliksa VodiCke u raspravi
Celstivost llterdrnlho procesu (Celovitost književnog procesa) u zborniku
Struktura a smysl llterdrnlho dlla (Struktura i smisao književnog dela),
Praha, Ceskoslovensk# spisovatel, 1966. Uprošćeniju pođelu formuliše Peter
Steiner, MukafovskD's structural aesthetics, predgovor za knjigu J. Mu-
kafovsky, Structure, slgn, and function, Yale University Press, 1977.
» J. Mukafovsk^, Umenl jako semlologicktf fakt, Studle z este-
tlky, Praha, Ođeon, 1966. u ovoj knjizi je prvi put objavljen prevod
ove rasprave, prvobitno pisane na francuskom jeziku za filozofski kongres
održan u Pragu 1934. godine i objavljene u aktima istog kongresa 1936.
godine.
" J. Mukafovsky, Kapitoly z češke poetiky, I—III, Praha, Svo-
boda, 1948.
» J. Mukafovsky, Ke krltlce strukturallsmu v nali literarni vSde,
Tvorba, 4. Hjen 1951.
" Jozef zumr, Teoretlčke zdklady Hostinskeho estetlky, Filosoficki/
Časopis, 2, 1958; Nekterć otdzky českeho herbartlsmu, Sbornik Fllosofle
v đSjindch českeho ndroda, Praha, 1958. Chvatfck u Nova mysl, 1958. 1.
Page 202
r
404
je i studija Kvjetaslava Hvatikja Značajan pokušaj Re-
šenja noetske problematike u estetici.
Godine 1966. pojavljuje se istinsko osveženje u češ-
kom mišljenju o književnosti, zbornik Struktura i smisao
književnog dela.17 U ovom zborniku, posvećenom sedam-
desetpetogodišnjici života Jana Mukaržovskog, češki
strukturalisti, uglavnom mladi autori, sa različitih gle-
dišta osvatljavaju delo Mukaržovskog, a niz radova posve-
ćen je strukturaJastičkim analizama dela savremenih češ-
kih pisaca (u zborniku su objavljeni radovi Miroslava Cer-
venke, Lubomira Doležela, Kvjetoslava Hviatika, Milana
Jankoviča, Miroslava Kačera, Boberta KaJivade, Jiržija
Levija, Jiržija Opelika, Zdenjeka Pešata, Raidka Pitlika, Eve
Stresove i Feliksa Vodičke).
Godine 1966. objavljen je izbor iz radova Jana Mu-
karžovskog pod naslovom Estetičke studije;18 lu ovoj knji-
zi je prvi put sistematično predstavljena strukturalna,
funkcionalna i semiološka estetika Jana Mukaržovskog.
U Pragu će biti objavljene još dve knjige Jana Mukar-
žovskog (reč je ponovo o izborima iz međuratnih forma-
lističko-strukturalističkih ogleda, rasprava i studija) —
Putevima poetike i estetike (1971) i Studije iz poetike
(1982).19
Sto se našeg izbora tiče, nastojali smo — 1) da u prvom
delu knjige predstavimo estetička shvatanja češkog struk-
turaliste ; nadamo se da čitaocima neće smetati povremena
ponavljanja opštih stavova pri kjraju ovog dela knjige,
pre svega zato što su praćena značajnim varijacijama koje
nismo želeli da izostavimo; 2) da predstavimo i evoluciju
poetike Jana Mufcaržovsfcog od formalističke do struktu-
ralno-serniološke faze njegovog rada. I ako je izbor u
prvom, esitetičkom delu nužno apstraktan (teorijski), na-
damo se da su pojedine analize [konkretnih književnih i
umetničkih ostvarenja u drugom delu knjige unele u naš
izbor neophodnu ravnotežu.
Kod nas je već objavljen, u našem prevođu, izbor
ogleda Jana Mukaržovskog pod naslovom Struktura pes-
a Struktura a smysl literdrniho dtla, Praha, československ^ spi-
sovatel, 1966.
18 J. Mukafovsktf, Stu&le z estetiky, Ođeon, Praha, 1966. Drugo
izdanje ove knjige objavljeno je 1971. godine.
*' J. Mukafovskč, Cestami poetiky a estetllty, Ceskoslovenski) spiso-
vatel, Praha, 1971; Studie z poetiky, Ođeon, 1982.
405
ničkog jezika,30 u koji smo uvrstili strnkturaustačke ras-
prave o jeziku (ali i kolektivni rad Teze Praškog lingvi-
stičkog kružoka iz 1929. godine). Uz još jedan izbor iz
Mukaržovskog i knjigu Feliksa Vodičke (ofoe knjige objav-
ljuje Književna zajednica u Novom Sadu) glavne ideje češ-
kog strukturali'zma bace dostupne jugoslovenskini čitao-
cima.
Aleksandar Ilić
.fc*' * ? '-. - -"'?:, '* "
" J. Mukaržovski, Strukturo pesničkog jezika, Zavod za izdavanje
udžbenika, Beograd, 1986.
KNJIZEVNOST I CIVILIZACIJA
XNJI2EVNOST
CIVILJZACIJA
UREDNIK
JOVAN HRISTIC
JAN MUKARZOVSKI
STRUKTURA,
FUNKCIJA, ZNAK,
VREDNOST
OgZedi iz estetike i poetike
IZBOR I PREVOD
ALEKSANDAR ILlC
NACRT ZA KORICE: DUSAN RISTIC • RECENZENT: ALEKSANDAR
ILIC • TEHNICKI UREDNTK: BOGDAN CURCIN • OMOT: 2ARKO
ROSULJ • KOREKTOR: MILIJANA JELOVAC • IZDAVAC: NOLIT,
BEOGRAD, TERAZIJE 27 • GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: MILOS
STAMBOLIC • STAMPA: SLOBODAN jovic, BEOGRAD, STOJANA
PROTICA 52 « STAMPANO u s.ooo PRIMERAKA 1987. GODINE NOLIT • BEOGRAD
Page 2
Jaii Mukafovsky
KAPITOLY Z CESKË POETIKY
Svoboda, Praha 1948.
STUDIE Z ESTETIKY
Odeon, Praha 1966.
SADR2AJ
CESTAMI POETIKY A ESTETIKY
Ceskoslovensky spisovatel, Praha 1971.
I ESTETIKA
Estetska funkcija, norma i vrednost kao socijalne Cinjenice 11
Mesto estetske funkcije medu ostalim funkcijama — — — 87
Estetska norma — — — — — — — — — — — 105
Moze li estetska vrednost u umetnosti imati univerzalno
vazenje? — _ _ _ _ — _ _ _ _ — _ 113
Umetnost kao semioloSka cinjenica — — — — — — 126
Intencionalnost i neintencionalnost u umetnosti — — — 134
Strukturalizam u estetici i u nauci o knjizevnosti — — — 174
Pojam celine u teoriji umetnosti — — — — — — — 193
O strukturalizmu — — — — — — — — — — — 205
© Jan Mukafovsky
-II POETIKA I TEORIJA UMETNOSTI
O savremenoj poetici — — — — —, — — — — — 221
PesniCko delo kao skup vrednosti — — — — — — — 238
Uz CeSki prevod Teorije proze V. Sklovskog — — — 245
Fonologija i poetika — — — — •— — — — — — 254
Dve studije o pesnifikom imenovanju — — — — — — 265
Intonacija kao cinilac pesniëkog ritma — — — — — 280
Dve studije o V. Nezvalu — — — — — — — — 297
Individua u umetnosti — — — — — — — — — 331
Individua i knjizevni razvoj — — — — — — — — 336
Dijalektiëke protivrecnosti u modernoj umetnosti — — — 355
Situacija moderne umetnosti — — — — — — — — 376
Pokusaj strukturalne analize glumaCke pojave (C. Caplin) 382
Prilog noetici i poetici nadrealizma u slikarstvu — — — 389
Tojen za vreme rata — — — — — — — — — — 394
Aleksandar Ili<5, Beleska o piscu i knjizi — — — — 400
Page 101
202 JAN MUKAH20VSKI
Da bi predstava Q strukturi u umetnosti, onako kako
smo je naznačili, bila potpuna, valja dodati, makar uzgred,
da struktura ni u jednoj umetnosti nije jednostavna, ne
teče jednim, tokom, već mnogim tokovima (umetnioki
pravci, pojedini slojevi umetnosti, npr., visoka lirika, ka-
baretsid i filmski šlager, ulična pesma, itd.), i da svaki
od ovih tokova predstavlja posebnu strukturu koja se
sama razvija. Ove pojedinačne strukture spajaju se zatim
u strukture višeg reda, na primer, u pesništvo ovog ili
onog naroda. Svakako da ovim složenost strukture nije
iscrpena, jer su umejnosti mnoge, razlikuju se po mate-
rijalu, ali slažu u -načelnom cilju. Svaka umetnost pose-
duje Vlastitu strukturu, ali se ove strukture razvijaju u
međusobnim kontaktima, zbližavaju se tokom razvitka,
udaljavaju, prožimaju, itd. Može se zato govoriti i o
ukupnoj strukturi umetnosti. Struktura umetnosti takođe
stupa u veze višeg reda sa strukturama ostalih kulturnih
pojava. I tako se strukturalizam, strukturalno shvatanje, u
društvenim naiukama javlja ne kao parcijalna metoda
jedne discipline, već kao veoma konkretna metodologija
ili, još tačnije, noetika društvenih nauka.
Strukturalizam je, naravno, u srodstvu s onim što
nazivamo »mišljenjem o ceHni« (holistička misao) — jer
su savremenici — ali ste s njim ne poklapa. Osnovna pred-
stava holističke misli jeste zatvorena celina, dok je
osnovna predstava strukturalnog mišljenja — saigra sila
koje stupaju u uzajamna slaganja i neslaganja, obnav-
ljajući narušenu ravnotežu neprekidno ponavljanom sin-
tezom. Otuda blisko srodstvo strukturalnog mišljenja i
dijalektičke logike.
Hteo bih na kraju da upozorim kako pojam celine
nikako nije jedini osnovni pojam s kojim strukturalizam
operiše. Postoje još dva pojma jednako značajna za struk-
turalizam. Pojam funkcije je po svom poreklu svakako
biološki; matematički pojam funkcije, iako ponegde može
da bude upotrebljen, nema za strukturalnu teoriju ni
izdaleka onakav značaj kao pojam biološkog porekla. I
ovde, međutim, postoji određena razlika u upotrebi pojma:
biologija govori o funkciji pojedinih organa s obzirom na
celinu organizma. U radovima strukturalne nauke o umet-
nosti takođe se, naravno, ovde-onde pojavljuje zapažanje
o funkcijama pojedinih komponenata strukture s obzirom
na celokupnu korelaciju svih komponenata; intonacija
POJAM CEL.INE U TEORIJI UMETNOSTI 203
funkcioniše u ovoj strukturi kao činilac ritma i si. Tu,
međutim, ovaj pojam nije neophodan, već pre predstavlja
način izražavanja. Isto tako bi se moglo reći: intonacija
je ovde ritmički činilac. Ali je zato pojam funkcije od suš-
tinskog značaja kada se aplikuje na odnos, između umet-
nosti i društva, ili, ako hoćete, između umetnoslft i cilja
koji društvo postavlja umetnosti, zahteva koje društvo iz-
nosi pned umetnost. Funkcija, s jedne strane, vrši uticaj na
oblikovanje umetničkog dela i tako se objektiviše u nje-
govoj konstrukciji, a, s druge strane, uklapa umetnost u
život društva. Složena problematika funkcija u umetnosti
ne bi se ovde mogla analizovati, ali valja upozoriti da.su
u strukturalizmu pojmovi funkcije i strukture blisko po-
vezani; oznake »funkcionalna nauka o jeziku« i »struk-
turalna nauka o jeziku« upotrebljavaju se gotovo kao
sinonimi, jer se jezička struktura ne može drukčije za-
misliti nego kao izdiferencirana prema ciljevima kojima
jezičko izražavanje služi. To je zato što jezik predstavlja
oruđe za praktičnu upotrebu. Nauka o umetnosti, čiji ma-
terijal, umetnička dela, imaju specifičnu estetsku funkciju
koja oslobađa, bar prividno, umetnost iz oblasti praktičnih
interesa, astrajala je duže od nauke o jeziku na čisto struk-
turalnoj analizi, pomerajući funkcionalni aspekt u poza-
dinu. AH što dublje prorađuje vlastitu problematiku
utoliko je jasnije da će i ovde vremenom nazivi »struk-
turalna nauka o umetnosti« i »funkcionalna nabka o
umetnosti« postati sinonimi. Povezanost pojma strukture
s pojmom funkcije data je uostalom i time što funkcija
određenog umetničkog dela i funkcija određene umetnosti
tokom njenog razvitka čine strukturu čije komponente —
analogno komponentama svake strukture — stupaju u
uzajamne potvrdne i odrečne odnose, odnose podređenosti
i nadređenosti; i pregrupišu se tokom razvitka. Tu ma-
staje veoma dalekosežna problematika, koja će morati
da bude ispitana; naznake za ovo ispitivanje dao je u
više radova — na materijalu folklora — etnograf P. G.
Bogatirjov.
Još nekoliko reci o pojmu norme. Pojam norme,
svesti o onome što treba da bude, u oblasti društvenih
nauka je tako reći nerazdvojno povezan s pojmom struk-
ture. Još je Kant, koji je, svakako, estetskom problemu
pristupio sa stanovišta sasvim drukčijeg od današnjeg,
naglašavao postulativni karakter estetičkog suda. Jezička
Page 102
204 JAN MUKAR2OVSKI
struktura je sasvim očigledno normativnog karaktera, a
još upadljivije pravna struktura; takođe i u umetnosti,
već u samom nastanku umetničkog dela, učestvuje svest
da je ono takvo kakvo treba da bude i da može da polaže
pravo na opšte priznanje. Tako i odnosi između pojedinih
komponenata dobijaju normativan karakter; neslaganja
između komponenata doživljavaju se kao kršenje do tada
važeće norme; čim, međutim, osećanje kršenja biva na-
vikom otupljeno, novi odnos postaje norma. Struktura bi
mogla — sa stanovišta društvenih nauka — da bude oz-
načena kao skup normi; normi koje, prirodno, ne smeju
da se shvate kao statička pravila, već kao žive sile.
Pojmovi funkcije i norme, udruženi s pojmom struk-
ture, čak delimično s njime stopljeni, doprinose, znači,
specifičnoj karakteristici strukturalizma u nauci o umet-
nosti, pa i u društvenim naukama uopšte.
Na kraju, još jedno pitanje ili nedoumica. Tokom
predavanja više puta je rečeno — »strukturalno shvata-
nje«. Da li to znači da je struktura, u stvari, samo pitanje
stava istraživača prema materijalu? Da li je ona nešto što
istraživač unosi u materijal, da bi ga rasporedio i organi-
zovao za svoju svrhu? Da li je struktura samo stvar sub-
jekta (ne mislimo, naravno, na privatan subjekat) istraži-
vača? Ne bismo želeli da budemo tako shvaćeni, iako smo
svesni da je za raspoznavanje strukture neophodno gle-
dište orijentisano na određen način. Struktura je, kako
smo već istakla, realnost, nematerijalna, očito, ali koja
se manifestuje kao materijalna i utiče na materijalni svet.
Ništa u tome ne menja okolnost što se često događa da
ista stvar može bili svrstavana u više struktura, da se
strukture među sobom mogu prožimati itd. Sve je to samo
posleđica činjenice da su strukture, kojima se bave društ-
vene nauke, nematerijalne i da imaju karakter energije.
1945.
O STRUKTURALIZMU
Pokušaću da dam prilično letimičan pregled današ-
njeg stanja u čehoslovačkoj teoriji umetnosti. Nije mi
stalo do bibliografskih i biografskih podataka, niti name-
ravam da dam pogled na čehoslovačku teoriju umetnosti
u svoj njenoj širini. Smatram da najkorisnije što se u
kratkom izlaganju koje sledi može učiniti jeste nešto pod-
robnije bavljenje pojmom karakterističnim za današnje
stanje čehoslovačke teorije umetnosti: to je pojam struk-
ture. Ovaj pojam je dao ime strukturalizmu, metodološ-
kom pokretu koji je nastavio domaće pretpostavke raz-
vitka, a svakako i podsticaje savremene filozofije, ling-
vistike i teorije umetnosti u svetu. Upotrebljavajući reč
»strukturalizam« ne zaboravljamo da postoje i analogni
(iako ne uveik istovetni) pokreti i u oblastima drugih nau-
ka. Strukturalistička teorija umetnosti najbliže je pove-
zana s lingvistikom kako je shvata Praški lingvistički
kružok: razvojem fonologije lingvistika je teoriji književ-
nosti otvorila put za izučavanje zvučnog aspekta knji-
ževnog umetničkog dela, analizom jeZičkih funkcija otvo-
rila nove amogućnositi proučavanju stilistike pesničkog jezi-
ka, i najzad, time sito je naglasila znakovnu prirodu
jezika omogućila je shvatanje umetničkog dela kao
znaka.
Međutim, potrebno je najpre reći šta naša teorija
umetnosti razume pod strukturom. Struktura se definiše
kao celina čiji delovi, time što u nju ulaze, dobijaju spe-
cijalan karakter. Kaže se: oelina je više nego zbir delova
od kojih se sastoji. Ali sa stanovišta pojma strukture ova
je definicija previše široka, jer obuhvata ne samo struk-
ture u pravom smislu reci već, na primer, i »oblike« (Ges-
talten) kojima se bavi psihologija »oblika«. Zbog toga u
Page 201
402
teze ruskih formalista. Upravo ova studija, objavljena
1928. godine, označava početak formaMstičke faze u radu
Jana Mukaržovskog, koja će trajati sve do 1934. godine.
U ovoj fazi Mukaržovski objavljuje i formalistieke ras-
prave gotovo programskog karaktera, O savremenoj poetici
(1929) i Pesničko delo kao skup vrednosti (1932).8
3) Faza kritike formalizma
Godine 1934. Jan Mukaržovski objavljuje prikaz Uz
češki prevod Teorije proze V. šklovskog,9 u kojem, kjri-
tičfci osvetljava jednostranosti ranog ruskog formalizma;
u isto vreme, međutim, prikaiz sadrži polazište za buduća
istraživanja češkog teoretičara, posebno u oblasti odnosa
između književnosti (umetnosti) i društva. U istom pri-
kazu Mukaržovski nagoveštava i model strukturalističke
teorije književne i umetničke evolucije.
Reč »-faza« koju ovđe uslovno koristimo mogla bi
izazvati nesporazume; da barem jedan, vremenski, raz-
jasnimo: ako je prvo razdoblje u radu Jana Mufcaržovskog
trajalo od 191?! do 1926. godine, a drugo od 1928. do
1934. godine, treća faza vremenski se uglavnom podudara
sa četvrtom, jer protiče u znakoi neuobičajene dinamike,
u kojoj se glavni i načelni teorijski stavovi saopštavaju
u toku skoro samo jedne, 1934. godine.10
4) Faza strukturalne poetike i estetike
Godine 1934. Jan Mukaržovski objavljuje obimnu stu-
diju Polakova Uzvišenost prirode.11 Ako se naziv »struk-
tura« pojavljuje još u studiii o Mahinom Maju, ali pre
svega kao tehnički termin, ovde je već reč o izgrađenoj
8 J. Mukafovsky, O současne poetice, Plan, l, 1929—30; B&snlcke
dilo jako soubor hodnot, Praha, Kraen, 1932.
• J. Muka?ovsky, K českemu pfekladu Sklovskćho Teorie pr6zy,
Čin, 6, 1934.
" Ponovo opomena: Mukaržovski u ogledu o C. Čaplinu (v. u
ovom izboru) iz 1930—31. godine govori o „strukturalnoj analizi"; ipak,
u to vreme još nije formulisao strukturalnu teoriju u oblasti estetike
i poetike.
11 J. Mukafovsky, Polakova. Vznešenost pfirody, Sbornik £ilologicky,
10, 1934—35.
403
strukturalnoj koncepciji.12 Ah' nisu pojmovi strukture.
funkcije i evolucije, odnos spoljašnjih uticaja i imanen-
cije jedina pitanja koja zanimaju Mukaržovskog 1934.
godine. Na dnevni red dolaze i pitanja znaka: u ogledu
Umetnost kao semiološka činjenica (1934) Muikaržovski
razvija jednu od najranijih sistematizovanih semioloških
koncepcija.13
U tridesetim i četrdesetim godinama Jan Mukar-
žovski objavljuje niz strukturalističko-funikoionailističko-
-semioloških radova — iz oblasti estetike, teorije umetnosti
i književnosti, teorije ličnosti u književnosti, pitanja pes-
ničkog jezikla i problema drugih umetnosti (slikarstva,
arhitekture, pozorišta i filma), do konkretnih analiza zna-
čajnih dala iz češke književnosti, lirike (V. Nezval) i proze
(K. Čapek, V. Vančura). Izbor iz ovih radova Mukaržovski
objavljuje 1941. godine u dvotomnom izdanju Poglavlja
iz češke poetike; dopunjeno, trotomno izdanje pojaviće se
1948. godine.14
Strukturalizam će u Ćehoslovačkjoj ubrzo doživeti
sudbinu ruskog formalizma. I sam Mukaržovski 1951. go-
dine objavljuje članak pod naslovom Prilog kritici struktu-
ralizma u našoj nauci o književnosti15
Godine 1958. pojavljuju se dve značajne rasprave
češkog teoretičara Jozefa Zumra: Teorijske osnove estetike
Hostinskog i Neka pitanja češkog herbartizmaie U ovim
raspravama autor kritički osvetljava tradiciju češkog for-
malizma, ali bez uobičajenih vulgarno-sociologističkih
žigosanja; tako je razoren »tabu« i pripremljen teren za
rehabilitaciju češkog sitrukturalizma. Sličnu ulogu odigrala
" U raščlanjivanju dela J. Mukaržovskog uglavnom se poklapaju
gledišta K. Veleka (u već pomenutoj knjizi) i Feliksa VodiCke u raspravi
Celstivost llterdrnlho procesu (Celovitost književnog procesa) u zborniku
Struktura a smysl llterdrnlho dlla (Struktura i smisao književnog dela),
Praha, Ceskoslovensk# spisovatel, 1966. Uprošćeniju pođelu formuliše Peter
Steiner, MukafovskD's structural aesthetics, predgovor za knjigu J. Mu-
kafovsky, Structure, slgn, and function, Yale University Press, 1977.
» J. Mukafovsk^, Umenl jako semlologicktf fakt, Studle z este-
tlky, Praha, Ođeon, 1966. u ovoj knjizi je prvi put objavljen prevod
ove rasprave, prvobitno pisane na francuskom jeziku za filozofski kongres
održan u Pragu 1934. godine i objavljene u aktima istog kongresa 1936.
godine.
" J. Mukafovsky, Kapitoly z češke poetiky, I—III, Praha, Svo-
boda, 1948.
» J. Mukafovsky, Ke krltlce strukturallsmu v nali literarni vSde,
Tvorba, 4. Hjen 1951.
" Jozef zumr, Teoretlčke zdklady Hostinskeho estetlky, Filosoficki/
Časopis, 2, 1958; Nekterć otdzky českeho herbartlsmu, Sbornik Fllosofle
v đSjindch českeho ndroda, Praha, 1958. Chvatfck u Nova mysl, 1958. 1.
Page 202
r
404
je i studija Kvjetaslava Hvatikja Značajan pokušaj Re-
šenja noetske problematike u estetici.
Godine 1966. pojavljuje se istinsko osveženje u češ-
kom mišljenju o književnosti, zbornik Struktura i smisao
književnog dela.17 U ovom zborniku, posvećenom sedam-
desetpetogodišnjici života Jana Mukaržovskog, češki
strukturalisti, uglavnom mladi autori, sa različitih gle-
dišta osvatljavaju delo Mukaržovskog, a niz radova posve-
ćen je strukturaJastičkim analizama dela savremenih češ-
kih pisaca (u zborniku su objavljeni radovi Miroslava Cer-
venke, Lubomira Doležela, Kvjetoslava Hviatika, Milana
Jankoviča, Miroslava Kačera, Boberta KaJivade, Jiržija
Levija, Jiržija Opelika, Zdenjeka Pešata, Raidka Pitlika, Eve
Stresove i Feliksa Vodičke).
Godine 1966. objavljen je izbor iz radova Jana Mu-
karžovskog pod naslovom Estetičke studije;18 lu ovoj knji-
zi je prvi put sistematično predstavljena strukturalna,
funkcionalna i semiološka estetika Jana Mukaržovskog.
U Pragu će biti objavljene još dve knjige Jana Mukar-
žovskog (reč je ponovo o izborima iz međuratnih forma-
lističko-strukturalističkih ogleda, rasprava i studija) —
Putevima poetike i estetike (1971) i Studije iz poetike
(1982).19
Sto se našeg izbora tiče, nastojali smo — 1) da u prvom
delu knjige predstavimo estetička shvatanja češkog struk-
turaliste ; nadamo se da čitaocima neće smetati povremena
ponavljanja opštih stavova pri kjraju ovog dela knjige,
pre svega zato što su praćena značajnim varijacijama koje
nismo želeli da izostavimo; 2) da predstavimo i evoluciju
poetike Jana Mufcaržovsfcog od formalističke do struktu-
ralno-serniološke faze njegovog rada. I ako je izbor u
prvom, esitetičkom delu nužno apstraktan (teorijski), na-
damo se da su pojedine analize [konkretnih književnih i
umetničkih ostvarenja u drugom delu knjige unele u naš
izbor neophodnu ravnotežu.
Kod nas je već objavljen, u našem prevođu, izbor
ogleda Jana Mukaržovskog pod naslovom Struktura pes-
a Struktura a smysl literdrniho dtla, Praha, československ^ spi-
sovatel, 1966.
18 J. Mukafovsktf, Stu&le z estetiky, Ođeon, Praha, 1966. Drugo
izdanje ove knjige objavljeno je 1971. godine.
*' J. Mukafovskč, Cestami poetiky a estetllty, Ceskoslovenski) spiso-
vatel, Praha, 1971; Studie z poetiky, Ođeon, 1982.
405
ničkog jezika,30 u koji smo uvrstili strnkturaustačke ras-
prave o jeziku (ali i kolektivni rad Teze Praškog lingvi-
stičkog kružoka iz 1929. godine). Uz još jedan izbor iz
Mukaržovskog i knjigu Feliksa Vodičke (ofoe knjige objav-
ljuje Književna zajednica u Novom Sadu) glavne ideje češ-
kog strukturali'zma bace dostupne jugoslovenskini čitao-
cima.
Aleksandar Ilić
.fc*' * ? '-. - -"'?:, '* "
" J. Mukaržovski, Strukturo pesničkog jezika, Zavod za izdavanje
udžbenika, Beograd, 1986.
