Document Text Contents
Page 59
60!
nu osu, čiji pravac određuje drugu dimenziju 167. Svaka od
ove dve kategorije sadrži neograničeno mnoštvo među
sobno paralelnih pravih , od kojih je svaka neograničene
dužine ; svaka tačka u ravni biće određena presekom dve
prave koje respektivno pripadaju ovim dvema kategorija
ma, pa će, samim tim, predstavljati poseban modalitet jed
nog od bića uključenih u dati stupanj .
Svaki od stupnjeva univerzalnog Postojanja, koje ih sadr
ži bezbroj , mogao bi da se na isti način predstavi u trodimen
zionalnom prostoru preko horizontalne ravni. Videli smo
da bi presek takve ravni frontalnom ravni predstavlj ao poje
dinačno biće ili, pre, rečeno na uopšteniji način koji bi bez
razlike mogao da se primeni na sve stupnjeve, određeno
stanje jednog bića, stanje koje može da bude individualno
ili neindividualno, zavisno od uslova stupnja Postoj anj a
kojem pripada. Sada, dakle, možemo da posmatramo fron
talnu ravan kao da predstavlja jedno biće u njegovoj celo
kupnosti; to biće u sebi sadrži neograničeno mnoštvo stanja,
koj a su ovde predstavljena svim horizontalnim pravama te
ravni, čije su vertikale, s druge strane, obrazovane skupo
vima modaliteta koji su kod svih tih stanja respektivno usa
glašeni. U trodimenzionalnom prostoru, inače, postoji neo
graničeno mnoštvo takvih ravni, koje predstavljaju neogra
ničeno mnoštvo bića obuhvaćenih čitavom Vaseljenom.
XIL Geometrijski model stanja bića
N a geometrij skom modelu u tri dimenzije koj i smo
upravo izložili, svaki modalitet ma kog stanja bića nazna
čen je samo tačkom. Takav modalitet je , međutim, takođe
u stanju da se razvij a tokom jednog poj avnog ciklusa koji
dopušta neograničeno mnoštvo sekundarnih promena.
Tako će se, za telesni modalitet ljudske individualnosti, na
primer, ove promene sastoj ati od svih trenutaka njenog
postojanja (posmatranog, naravno, u vidu vremenske suk
cesije, koja je jedan od uslova kojima je ovaj modalitet pod
ređen) ili , što izlazi na isto, sva dela i radnje , ma kakvi oni
bili, koje će ova preduzeti tokom svog postojanj a168. Da bi
167 U horizontalnoj ravni, pravac prve dimenzije je pravac frontalnih (ili
transverzalnih) pravih, a pravac druge je onaj položenih pravih .
168 Ovde hotimično koristimo reč »radnja« pošto ona upućuje na jednu ve
oma značajnu metafizičku teoriju koja, međutim, ne ulazi u okvir tekuće
studije. Letimičan uvid u ovu teoriju može se dobiti pozivanjem na ono
š to smo na drugom mestu rekli u vezi s pojmom apilrve u hinduističkoj
doktrini, kao i »odgovarajućih akcija i reakcija« (Introduction generale ii
l 'ćtude des doctrines hindoues, 3. deo, gl. XIII, str. 246-248, 5 . izd.) .
Page 60
6 1!
naš model mogao da obuhvati sve ove promene trebalo bi
da dati modalitet zamislimo ne više kao tačku, već kao jed
nu pravu, čij a bi svaka tačka tada bila j edna od sekundar
nih promena o koj ima je reč, imajući pri tom u vidu kako
ta prava, premda neograničena, nije time manj e limitira
na, kao što je to, uostalom, i svaka neograničenost, pa čak,
ako je dozvoljeno tako reći, i svaka potencija neograniče
nog169 . Budući da je prosta neograničenost predstavljena
pravom linijom, dvostruka neograničenost, ili neograni
čenost na drugi stepen, biće predstavljena preko ravni, a
trostruka neograničenost, ili neograničenost na treći ste
pen, prostiranjem u tri dimenzije. Ako je, dakle, svaki mo
dalitet, sagledan kao prosta neograničenost, prikazan jed
nom pravom, stanj e bića koj e sadrži neograničeno mno
štvo takvih modaliteta, odnosno dvostruku neograničenost,
sada će biti u celosti prikazano preko horizontalne ravni,
dok će biće, u svoj svojoj celovitosti i neograničenom mno
št-vu stanj a, biti prikazano trodimenzionalnim prostorom.
Ovaj novi model je time potpuniji od prvog, premda je oči
gledno da se pomoću njega, izuzev ako ne izađemo van
trodimenzionalnog prostora, može posmatrati samo j ed
no biće, a ne kao pre, celina svih bića u Vasel j eni, pošto bi
nas razmatranj e takve celine primoralo da ovde uvedemo
j oš jednu neograničenost, koj a bi tada bila četvrtog stepe
na, i koja bi mogla da se geometrijski prikaže jedino ako
se pretpostavi dopunska četvrta dimenzija pridodata pro
storu170 .
Prvo što uočavamo na ovom novom modelu jeste da
kroz svaku tačku posmatranog prostora prolaze tri prave,
respektivno paralelne u odnosu na tri dimenzije tog pro
stora; svaka tačka bi, dakle, mogla da se posmatra kao teme
j ednog pravouglog triedra, koja pri tom obrazuje koordi
naltli sistem sa kojim bi čitav prostor mogao da se dovede
u vezu, i čije bi tri ose formirale trodimenzionalni krst. Fret
postavimo da j e za taj sistem zadata vertikalna osa; ona će
l69 Neograničeno, koje proishodi iz konačnog, uvek je na ovo svodiva,
pošto je samo razvoj onih mogućnosti koje su uključene ili sadržane u
konačnom. Elementarna je istina, koja se ipak često previđa, da takozva
na »matematička beskonačnost« (kvantitativna neograničenost, brojča
na ili geometrijska) uopšte nije beskonačna, budući ograničena odre·
đenjima koja su svojstvena njenoj prirodi; bilo bi, uostalom, nepriklad
no da se duže zadržavamo na ovoj temi o kojoj ćemo kasnije imati prilike
da govorimo .
l70 Ovo nije pravi trenutak za izlaganje problema »Četvrte dimenzije«
prostora, koji je dao povoda mnogim pogrešnim ili fantastičnim teorija
ma, i koji bi prikladnije mesto našao u jednoj studiji posvećenoj uslovi
ma telesnog postojanja.
Page 118
Sadržaj
Predgovor l 7
I. Mnoštvenost stanja bića / 12
II. Univerzalan čovek / 16
m.
IV
v
VI.
VII .
VIII.
IX.
X.
Metafizička simbolika krsta
Smerovi prostora l 23
Hinduistička teorija tri gune
jedinstvo komplementarnosti
Razrešenje suprotnosti l 36
Rat i mir l 45
Središnje drvo
Svastika l 5 5
1 48
/ 19
1 30
1 3 2
XI. Geometrijski model stupnjeva Postojanj a l 58
XII. Geometrijski model stanj a bića J 60
Xlii. Odnosi između dva prethodna modela l 62
XlV. Simbolika tkanj a l 64
XV Model kontinuiteta različitih modaliteta istog
stanj a bića l 69
XVI. Odnos tačke i prostiranj a l 72
XVII . Ontologija Gorućeg grma l 76
XVIII. Prelaz sa pravolinijskih koordinata na polarne
koordinate; kontinuitet rotacijom l 78
XIX. Model kontinuiteta različitih stanj a bića l 8 1
XX . Univerzalan sferan vrtlog ./ 8 3
XXI. Određenje elemenata na modelu bića l 85
XXII. Dalekoistočni simbol yin-yanga; metafizička
istoznačnost rađanja i smrti l 88
XXIII. Značenje vertikalne ose ; uticaj Volj e Neba l 9 1
XXIV Nebeski Zrak i nj egova ravan odraza l 94
XXV. Drvo i zmij a l 99
XXVI. Nesamerljivost celovitog bića
i individualnosti l 103
XXVII. Mesto individualnog ljudskog stanja
u celokupnosti bića l 106
XXVIII. Velika Trij ada l 1 08
XXIX. Središte i obim l 1 1 1
XXX. Zaključne napomene o simbolici prostora l 1 15
Page 119
Objavljeno
H. L. Borl1es ]ere tičke lekcije
S. Beket Nemušto
K G. Jung Paracelzus kao duiloVlla pojava
E. Si01·an Istorija i utopija
R. Genon Mračno doba
H. Ortega i Gaset Pobuna masa
M. jursenar Mišima
V Solovjov Tri razgovora
M. de Sad Uživanje u zločinu
J Evola Metafizika seksa
E. Jonesko Čovek pod znakom pitanja
S. Beket Kako jc.>tc
D. de Ružmon U zagrljaju đavla
P. Florenski Pakao
Gno.>tički tekstovi
M. Hajdeger Polj.>ki put/ Opu.šteno.>t
D_ Kiš Elektra
V Rozanov Apoka/ip.>a na.šeg vremena
E. Ji nger Odmetnik
M. Jursenar Tamnički krug
K Keren ji Kćeri Sunca
S . Kjerkegor In vino verita.>
E. Sabato Pojedinac i univerzum
V Nižinski DneVllik
V Nabokov Druge obale
G. P. Fedotov Ca1men .>aeculare
H. Ortega i Gaset Razmišljanja o tehnici
G. Ba.�lar Psihoanaliza vatre
T Merton Mudrmt pu.>tinje
M. Eli jade Meil.>tofele.> i Androgin
M. Žoli Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteskjea
P. Virilio Ktitični prostor
M. Sambrano Šum.>ki proplanci
Fulkaneli Mi.>terija katedr.1la
E. Ji nger Prvi pariski dnevnik
R. Genon Simbolik:i krsta
Biće objavljeno
T. de Kvinsi Poslednji dani !manuela Kanu
A. Koare Nemački mi�'tki, duhovnici i alhemičari XVI veka
L.-F. Selio Zeme/vajs
M. Agejev Roman s kokainom (drugo izdanje)
M. Žo li Dijalog u p:1/du između Makija velija i Monteskjea
(drugo izdanje)
V Hajzenberg Filozofija i ilzika
N. Berdajev ].1kob Beme / Kraj renesanse
V Andrea Hemijsko venčanjc Kti5tijana Rozenkrojca
D. Alevi L5torija četiri godine: 1997-2001
R. Genon Danteov ezoterizam
H. Lajzegang Gnoz:1
Ž. Lakarijer Gnostici
P. J. Čaadajev Filozof.�ka pisma
I . B. Kirejevski FilozofSki spisi
J . Bronovski Magija, nauka, civilizadja
K. Vilson K G. Jung
K. Kerenji Hetmcs, voda duša
A. Švarc Umetnost i alhemija
E. Jinger Drugi pariski dnevnik
60!
nu osu, čiji pravac određuje drugu dimenziju 167. Svaka od
ove dve kategorije sadrži neograničeno mnoštvo među
sobno paralelnih pravih , od kojih je svaka neograničene
dužine ; svaka tačka u ravni biće određena presekom dve
prave koje respektivno pripadaju ovim dvema kategorija
ma, pa će, samim tim, predstavljati poseban modalitet jed
nog od bića uključenih u dati stupanj .
Svaki od stupnjeva univerzalnog Postojanja, koje ih sadr
ži bezbroj , mogao bi da se na isti način predstavi u trodimen
zionalnom prostoru preko horizontalne ravni. Videli smo
da bi presek takve ravni frontalnom ravni predstavlj ao poje
dinačno biće ili, pre, rečeno na uopšteniji način koji bi bez
razlike mogao da se primeni na sve stupnjeve, određeno
stanje jednog bića, stanje koje može da bude individualno
ili neindividualno, zavisno od uslova stupnja Postoj anj a
kojem pripada. Sada, dakle, možemo da posmatramo fron
talnu ravan kao da predstavlja jedno biće u njegovoj celo
kupnosti; to biće u sebi sadrži neograničeno mnoštvo stanja,
koj a su ovde predstavljena svim horizontalnim pravama te
ravni, čije su vertikale, s druge strane, obrazovane skupo
vima modaliteta koji su kod svih tih stanja respektivno usa
glašeni. U trodimenzionalnom prostoru, inače, postoji neo
graničeno mnoštvo takvih ravni, koje predstavljaju neogra
ničeno mnoštvo bića obuhvaćenih čitavom Vaseljenom.
XIL Geometrijski model stanja bića
N a geometrij skom modelu u tri dimenzije koj i smo
upravo izložili, svaki modalitet ma kog stanja bića nazna
čen je samo tačkom. Takav modalitet je , međutim, takođe
u stanju da se razvij a tokom jednog poj avnog ciklusa koji
dopušta neograničeno mnoštvo sekundarnih promena.
Tako će se, za telesni modalitet ljudske individualnosti, na
primer, ove promene sastoj ati od svih trenutaka njenog
postojanja (posmatranog, naravno, u vidu vremenske suk
cesije, koja je jedan od uslova kojima je ovaj modalitet pod
ređen) ili , što izlazi na isto, sva dela i radnje , ma kakvi oni
bili, koje će ova preduzeti tokom svog postojanj a168. Da bi
167 U horizontalnoj ravni, pravac prve dimenzije je pravac frontalnih (ili
transverzalnih) pravih, a pravac druge je onaj položenih pravih .
168 Ovde hotimično koristimo reč »radnja« pošto ona upućuje na jednu ve
oma značajnu metafizičku teoriju koja, međutim, ne ulazi u okvir tekuće
studije. Letimičan uvid u ovu teoriju može se dobiti pozivanjem na ono
š to smo na drugom mestu rekli u vezi s pojmom apilrve u hinduističkoj
doktrini, kao i »odgovarajućih akcija i reakcija« (Introduction generale ii
l 'ćtude des doctrines hindoues, 3. deo, gl. XIII, str. 246-248, 5 . izd.) .
Page 60
6 1!
naš model mogao da obuhvati sve ove promene trebalo bi
da dati modalitet zamislimo ne više kao tačku, već kao jed
nu pravu, čij a bi svaka tačka tada bila j edna od sekundar
nih promena o koj ima je reč, imajući pri tom u vidu kako
ta prava, premda neograničena, nije time manj e limitira
na, kao što je to, uostalom, i svaka neograničenost, pa čak,
ako je dozvoljeno tako reći, i svaka potencija neograniče
nog169 . Budući da je prosta neograničenost predstavljena
pravom linijom, dvostruka neograničenost, ili neograni
čenost na drugi stepen, biće predstavljena preko ravni, a
trostruka neograničenost, ili neograničenost na treći ste
pen, prostiranjem u tri dimenzije. Ako je, dakle, svaki mo
dalitet, sagledan kao prosta neograničenost, prikazan jed
nom pravom, stanj e bića koj e sadrži neograničeno mno
štvo takvih modaliteta, odnosno dvostruku neograničenost,
sada će biti u celosti prikazano preko horizontalne ravni,
dok će biće, u svoj svojoj celovitosti i neograničenom mno
št-vu stanj a, biti prikazano trodimenzionalnim prostorom.
Ovaj novi model je time potpuniji od prvog, premda je oči
gledno da se pomoću njega, izuzev ako ne izađemo van
trodimenzionalnog prostora, može posmatrati samo j ed
no biće, a ne kao pre, celina svih bića u Vasel j eni, pošto bi
nas razmatranj e takve celine primoralo da ovde uvedemo
j oš jednu neograničenost, koj a bi tada bila četvrtog stepe
na, i koja bi mogla da se geometrijski prikaže jedino ako
se pretpostavi dopunska četvrta dimenzija pridodata pro
storu170 .
Prvo što uočavamo na ovom novom modelu jeste da
kroz svaku tačku posmatranog prostora prolaze tri prave,
respektivno paralelne u odnosu na tri dimenzije tog pro
stora; svaka tačka bi, dakle, mogla da se posmatra kao teme
j ednog pravouglog triedra, koja pri tom obrazuje koordi
naltli sistem sa kojim bi čitav prostor mogao da se dovede
u vezu, i čije bi tri ose formirale trodimenzionalni krst. Fret
postavimo da j e za taj sistem zadata vertikalna osa; ona će
l69 Neograničeno, koje proishodi iz konačnog, uvek je na ovo svodiva,
pošto je samo razvoj onih mogućnosti koje su uključene ili sadržane u
konačnom. Elementarna je istina, koja se ipak često previđa, da takozva
na »matematička beskonačnost« (kvantitativna neograničenost, brojča
na ili geometrijska) uopšte nije beskonačna, budući ograničena odre·
đenjima koja su svojstvena njenoj prirodi; bilo bi, uostalom, nepriklad
no da se duže zadržavamo na ovoj temi o kojoj ćemo kasnije imati prilike
da govorimo .
l70 Ovo nije pravi trenutak za izlaganje problema »Četvrte dimenzije«
prostora, koji je dao povoda mnogim pogrešnim ili fantastičnim teorija
ma, i koji bi prikladnije mesto našao u jednoj studiji posvećenoj uslovi
ma telesnog postojanja.
Page 118
Sadržaj
Predgovor l 7
I. Mnoštvenost stanja bića / 12
II. Univerzalan čovek / 16
m.
IV
v
VI.
VII .
VIII.
IX.
X.
Metafizička simbolika krsta
Smerovi prostora l 23
Hinduistička teorija tri gune
jedinstvo komplementarnosti
Razrešenje suprotnosti l 36
Rat i mir l 45
Središnje drvo
Svastika l 5 5
1 48
/ 19
1 30
1 3 2
XI. Geometrijski model stupnjeva Postojanj a l 58
XII. Geometrijski model stanj a bića J 60
Xlii. Odnosi između dva prethodna modela l 62
XlV. Simbolika tkanj a l 64
XV Model kontinuiteta različitih modaliteta istog
stanj a bića l 69
XVI. Odnos tačke i prostiranj a l 72
XVII . Ontologija Gorućeg grma l 76
XVIII. Prelaz sa pravolinijskih koordinata na polarne
koordinate; kontinuitet rotacijom l 78
XIX. Model kontinuiteta različitih stanj a bića l 8 1
XX . Univerzalan sferan vrtlog ./ 8 3
XXI. Određenje elemenata na modelu bića l 85
XXII. Dalekoistočni simbol yin-yanga; metafizička
istoznačnost rađanja i smrti l 88
XXIII. Značenje vertikalne ose ; uticaj Volj e Neba l 9 1
XXIV Nebeski Zrak i nj egova ravan odraza l 94
XXV. Drvo i zmij a l 99
XXVI. Nesamerljivost celovitog bića
i individualnosti l 103
XXVII. Mesto individualnog ljudskog stanja
u celokupnosti bića l 106
XXVIII. Velika Trij ada l 1 08
XXIX. Središte i obim l 1 1 1
XXX. Zaključne napomene o simbolici prostora l 1 15
Page 119
Objavljeno
H. L. Borl1es ]ere tičke lekcije
S. Beket Nemušto
K G. Jung Paracelzus kao duiloVlla pojava
E. Si01·an Istorija i utopija
R. Genon Mračno doba
H. Ortega i Gaset Pobuna masa
M. jursenar Mišima
V Solovjov Tri razgovora
M. de Sad Uživanje u zločinu
J Evola Metafizika seksa
E. Jonesko Čovek pod znakom pitanja
S. Beket Kako jc.>tc
D. de Ružmon U zagrljaju đavla
P. Florenski Pakao
Gno.>tički tekstovi
M. Hajdeger Polj.>ki put/ Opu.šteno.>t
D_ Kiš Elektra
V Rozanov Apoka/ip.>a na.šeg vremena
E. Ji nger Odmetnik
M. Jursenar Tamnički krug
K Keren ji Kćeri Sunca
S . Kjerkegor In vino verita.>
E. Sabato Pojedinac i univerzum
V Nižinski DneVllik
V Nabokov Druge obale
G. P. Fedotov Ca1men .>aeculare
H. Ortega i Gaset Razmišljanja o tehnici
G. Ba.�lar Psihoanaliza vatre
T Merton Mudrmt pu.>tinje
M. Eli jade Meil.>tofele.> i Androgin
M. Žoli Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteskjea
P. Virilio Ktitični prostor
M. Sambrano Šum.>ki proplanci
Fulkaneli Mi.>terija katedr.1la
E. Ji nger Prvi pariski dnevnik
R. Genon Simbolik:i krsta
Biće objavljeno
T. de Kvinsi Poslednji dani !manuela Kanu
A. Koare Nemački mi�'tki, duhovnici i alhemičari XVI veka
L.-F. Selio Zeme/vajs
M. Agejev Roman s kokainom (drugo izdanje)
M. Žo li Dijalog u p:1/du između Makija velija i Monteskjea
(drugo izdanje)
V Hajzenberg Filozofija i ilzika
N. Berdajev ].1kob Beme / Kraj renesanse
V Andrea Hemijsko venčanjc Kti5tijana Rozenkrojca
D. Alevi L5torija četiri godine: 1997-2001
R. Genon Danteov ezoterizam
H. Lajzegang Gnoz:1
Ž. Lakarijer Gnostici
P. J. Čaadajev Filozof.�ka pisma
I . B. Kirejevski FilozofSki spisi
J . Bronovski Magija, nauka, civilizadja
K. Vilson K G. Jung
K. Kerenji Hetmcs, voda duša
A. Švarc Umetnost i alhemija
E. Jinger Drugi pariski dnevnik
